Archive for December, 2012

“Kako su se iskonstruisanim lažima skidale glave” – priča Dragoljuba Mićovića iz rukopisa nove knjige “Zapisa starog Ruđanina 5”

“Kako su se iskonstruisanim lažima skidale glave” – priča Dragoljuba Mićovića iz rukopisa nove knjige “Zapisa starog Ruđanina 5”
26/12/2012
Knjige

Stari Ruđani se sećaju moga brata Siniše. Bio je treće dete mojih roditelja Krsta i Nevene. Rođen je 16. oktobra 1923. godine. Završio je tri razreda trgovačke akademije u Beogradu, a dalje školovanje sprečile su ratne prilike.
Krajem aprila 1941. godine, Rudo je ušlo u sastav zloglasne Nezavisne države hrvatske. Vlast te nove države, odmah se okomila na srpski živalj, a sve što je bilo slove-nsko, jugoslovensko i srpsko našlo se na udaru te nove vlasti.
Sinišin otac Krsto, trgovac, hotelijer i špediter, bio je dugi niz godina, predsednik udruženja Jugoslovenskih nacionalista, «ORJUN»-e. Zbog toga se on i njegova porodica nađoše među prvima na udaru ustaške vlasti. Kao imućnom čoveku, oduzeta mu je velika imovina iz magacina špedicije. Razrezan mu je i enormno visok porez od 300.000 predratnih dinara, koji je morao odmah da plati. Krsto je uhapšen, teško maltretiran i mučen. Posledica tih patnji bilo je teško obolenje za koje nije bilo leka. Od fizičke likvidacije spasila su ga tri časna čoveka – muslimana, koji su u momentu kada je trebao biti likvidiran, stali ispred njega i ustašama rekli:
«Pre nego što njega likvidirate, prvo ubijte nas, jer je on nama u životu mnogo valjao.»
Oni su ga slomljenog i izmrcvarenog doveli kući. Nažalost i pored pokušaja lečenja u Beogradu, spasa mu nije bilo. Umro je u tokom Drugog svetskog rata 1944. godine u 54. godini života.
Sinišin stariji brat Veljko, zahvljujući jednom čoveku koji mu je javio da ga ustaše traže, uspeo je da pobegne te se u leto 1941. godine prebacio u Beograd. Najzad je i sam Siniša u avgustu 1941. godine izbegao hapšenje od strane ustaša, bekstvom na italijansku okupacionu teritoriju.

Stavovi – Srpski liberalni savet / “…Ovom prilikom (ćemo se) osvrnuti samo na nekoliko detalja iz optužnice generalu Mihailoviću koji će oslikati kakav je pristup sud imao oko vrednovanja iznetih dokaza.”

Stavovi – Srpski liberalni savet /  “…Ovom prilikom (ćemo se) osvrnuti samo na nekoliko detalja iz optužnice generalu Mihailoviću koji će oslikati kakav je pristup sud imao oko vrednovanja iznetih dokaza.”
19/12/2012
Članci i rasprave

Srpski liberalni savet kao jedan od podnosilaca predloga za rehabilitaciju generala Mihailovića u nečem se slaže sa takozvanim „Savezom antifašista Srbije“: najbolje bi bilo sudski proces generalu Mihailoviću ponoviti i njegovim zastupnicima pružiti mogućnost da pobiju tačku po tačku monstruozne optužnice. Mi smo na to spremni i po okončanju postupka u procesu rehabilitacije to ćemo i učiniti. Do tada ćemo poštovati zakonsku proceduru propisanu Zakonom o rehabilitaciji i pobijati presudu jer je doneta iz „političkih i ideoloških razloga“.

Istovremeno to ne znači da ćemo mirno pratiti akciju dezinformacija javnosti koja se nastavlja na pedeset godina dugu kampanju prepravljanja istorije da bi ista bila u funkciji jedne partije i jednog čoveka.

Zato ćemo se ovom prilikom osvrnuti samo na nekoliko detalja iz optužnice generalu Mihailoviću koji će oslikati kakav je pristup sud imao oko vrednovanja iznetih dokaza.

Javna ličnost Slobodana Jovanovića – Od obaveštajca do predsednika izbegličke vlade, kroz dva veka i dva svetska rata, delo jednog od najuglednijih srpskih intelektualaca još nije sasvim istraženo

Javna ličnost Slobodana Jovanovića – Od obaveštajca do predsednika izbegličke vlade, kroz dva veka i dva svetska rata, delo jednog od najuglednijih srpskih intelektualaca još nije sasvim istraženo
12/12/2012
Članci i rasprave

Ličnost i delo Slobodana Jovanovića, jedne od najzanimljivijih ličnosti u novijoj srpskoj istoriji i svakako jednog od najvećih srpskih intelektualaca s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka, dugo su bili zapostavljeni i sakriveni, da bi tek u poslednje dve decenije počela šire da se istražuje uloga ovog državnika, pisca, istoričara i pravnika u burnim događanjima s početka pa do sredine 20. veka.

Na tribini Srpskog liberalnog saveta Sećanja na akademika Slobodana Jovanovića, naučnici i istraživači lika i dela S. Jovanovića otkrili su neke zanimljive prizore iz njegovog života, njegove mane, vrline i zablude.

Istoričar Nebojša Popović, iz Instituta za savremenu istoriju, otkriva da je devedesetih godina 19. veka Jovanović, posle službovanja u sudu, prešao u Ministarstvo inostranih dela, gde se faktički bavio obaveštajnim radom.

Bio je šef prosvetnog odeljenja koje su zvali propagandno odeljenje i tu se bavi obaveštajnim radom. Posećivali su ga učitelji i sveštenici sa srpskih neoslobođenih teritorija, Stare Srbije i Makedonije, ali je i on išao u obilaske i prikupljao informacije. Te informacije prosleđivane su prosvetnom odboru, koji su sačinjavali najučeniji ljudi u Srbiji tog vremena, i na osnovu tih informacija su se donosile političke odluke. Bio je pristalica evropske konzervativne ideologije kojoj su pripadali Bizmark, Dizraeli i Napoleon Treći. Na primer, prihvatao je opšte pravo glasa kao tekovinu ali ne sa oduševljenjem, jer je verovao da se moć političkog rasuđivanja može odnegovati samo u gornjim društvenim slojevima, priča Popović.

Posleratna vlast ubila 70 novinara – Na spisku nastradalih i stotine zanatlija, trgovaca, domaćica, advokata i sudija, činovnika, učenika i studenata, učitelja i profesora, inženjera, sveštenika…

Posleratna vlast ubila 70 novinara – Na spisku nastradalih i stotine zanatlija, trgovaca, domaćica, advokata i sudija, činovnika, učenika i studenata, učitelja i profesora, inženjera, sveštenika…
11/12/2012
Članci i rasprave

„Politika” je u svom izdanju od 27. novembra, pre 68 godina, na naslovnoj strani objavila spisak 105 streljanih u Beogradu, što je tek mali deo stradalih od ruke domaćih vlasti posle oslobođenja zemlje. Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944, prikupila je do sada podatke o oko 40.000 lica stradalih u posleratnim čistkama, na 211 evidentiranih lokacija. Na njihovom sajtu nalazi se Otvorena knjiga žrtva, sadržajna i moderna baza podataka, dostupna svim građanima.
– Svaki dan nam se javljaju ljudii dostavljaju nove podatke. Obraćaju nam se i sudovi u postupku rehabilitacije i restitucije. Za svaku osobu u bazi podataka postoji ime i prezime, zanimanje, nacionalnost, prebivalište, vreme i mesto rođenja i stradanja. Uveli smo i mogućnost da korisnici pritiskom na dugme dobiju kompletne statističke izveštaje – kaže za „Politiku” sekretar Državne komisije dr Srđan Cvetković.
U registru žrtava grafički je prikazan broj ubijenih, osuđenih na smrt, umrlih u logoru, nestalih, zatim koliko je pripadnika koje nacionalnosti stradalo, pod kojom kvalifikacijom, kao i njihova starosna dob i pripadnost određenim formacijama u ratu.

“Heroji ili izdajnici” autora Momčila Dimitrijevića predstavljeni u Ivanjici

“Heroji ili izdajnici” autora Momčila Dimitrijevića  predstavljeni u Ivanjici
07/12/2012
Knjige

U predivnom ambijentu sale Doma kulture u Ivanjici sinoć je predstavljena knjiga Momčila Dimitrijevića “Heroji ili izdajnici”. Pred brojnom publikom o knjizi su govorili profesor Milivoje Trnavac, istoričari Nemanja Dević i Predrag Ostojić i autor Momčilo Dimitrijević. Odlomke iz knjige, potresna kazivanja učesnika događaja i potomaka, kao i autorove opservacije, čitali su glumci: prvak užičkog pozorišnog glumišta Slobodan Ljubičić i glumica Danica Ljubičić.

Ova knjiga imala je svoje prvo predstavljanje na Beogradskom sajmu knjiga 28. oktobra 2011., posle čega je usledila promocija i u Arilju, čijoj ratnoj i poratnoj prošlosti autor posvećuje najveću pažnju.

Predstavljanje knjige u Ivanjici, izazvalo je veliko interesovanje, obzirom da je autor posebno poglavlje posvetio četničkom komandantu Božidaru Ćosoviću, poznatijem kao vojvoda Božo Javorski (1917. – 1943.), koji je tokom rata uglavnom delovao na području
Ivanjice i Arilja, a koji je na Spasovdan 1943. sa nevelikom pratnjom likvidiran u ataru sela Brekova. Isto tako posebno poglavlje autor je posvetio i stradanju četvorice braće Vasilijevića iz Donjeg Šarenika, od kojih su Dragoslav i Ranislav stradali krajem februara 1948. godine.

Branko M. Jevtić, “Hladno oružje Jugoslovenske vojske u otadžbini” u izdanju Beoknjige

Branko M. Jevtić, “Hladno oružje Jugoslovenske vojske u otadžbini” u izdanju Beoknjige
05/12/2012
Knjige

Knjiga ”Hladno oružje JVuO” predstavlja sledeću knjigu autora Branka Jevtića iz serije koja obrađuje istoriju ”prvog gerilskog pokreta u okupiranoj Evropi” sa stanovišta organizacije, strategije i taktike, logistike, opremanja i naoružavanja. Ovo je do sada verovatno najobimniji rad, kako po tekstu, tako i po broju priloga.
Priloženi rad se sastoji od …. strana teksta, nekoliko stotina fotografija artefakata i isto toliko istorijskih fotografija. Podeljena je na sledeća poglavlja:
1. Stare četničke kame iz perioda balkanskih i Prvog svetskog rata
2. Formacijski jurišni noževi u upotrebi u JVuO
3. Bajoneti, bodeži i sablje prepravljeni u kame
4. Noževi proizvedeni u toku Drugog svetskog rata
Knjiga predstavlja logičan sled u naporima autora da ispita sve aspekte nastanka i razvoja, organizacije i naoružanja JVuO. Tema o hladnom oružju veovatno predstavlja i najintrigantniji deo u seriji knjiga gospodina Jevtića.

Dokumenti: Zahvalnost i pohvale đeneralu Mihailović američkog komandanta 15 vazduhoplovnog korpusa general majora Tvininga

Dokumenti: Zahvalnost i pohvale đeneralu Mihailović američkog komandanta 15 vazduhoplovnog korpusa general majora Tvininga
04/12/2012
Članci i rasprave

15 Vazduhoplovni korpus*
Kancelarija komandujućeg đenerala
A.P.C. 520 30.avgusta 1944.

Đeneralu
Drag. M. Mihailoviću
Slobodne Jugoslovenske planine

Dragi Đenerale

Pišem Vam u potvrdi vašeg pisma od 30. jula 1944. godine i vrlo interesnatnih poklona, koje ste bili ljubazni poslati mi. Ja ću ih uvek čuvati u toploj uspomeni, jer ste Vi i Srpski narod omogućili uspešnu evakuaciju vrednih američkih avijatičara. Ova saradnja predstavlja važan prilog u borbi protiv zajedničkog neprijatelja.

Pomoć koju ste Vi, Vaši saradnici i srpski narod nesebično pružali a u mnogo prilika sa mnogo žrtava i opasnosti, duboko je odjeknula, ne samo kod oficira i vojnika 15 Vazduhoplovnog korpusa, već i kod najviših američkih vojnih autoriteta, koji su obaveštavani o situaciji.

Kapetan Vučković je sada u američkoj bolnici, gde se o njemu dobro staraju. Njegova bolest nije opasna i očekuje se da će uskoro bolnicu napustiti.

Sa osobitim poštovanjem
komandant
general-major
N.F.Tvining, s.r.

__________________________________________________________
*Vojni arhiv, br. reg.17/6, K-20, VK-U-857 (16/6-2, K-20, VK-U-856)

Pismo je još jedan prilog u vezi Mihailovićevog doprinosa savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu
www.savremenaistorija.com

Dokumenti: Unapredjenje kapetana Nikole Kalabića

Dokumenti:  Unapredjenje kapetana Nikole Kalabića
04/12/2012
Članci i rasprave

U vreme nastupanja kroz Bosnu, glavnine snaga JVuO iz Srbije, komandantu Komande Srbije JVuO divizijskom generalu Miroslavu Trifunoviću 30. novembra 1944. godine radiogramom je stigla depeša Vrhovne komande JVuO, kojom je kapetan Nikola Kalabić unapređen u čin majora.
3. decembra 1944. general Trifunović je depešom komandantu Gorske Kraljevske garde kapetanu Nikoli Kalabiću preneo naređenje Vrhovne komande o unapređenju u čin majora.

U prilogu je fotokopija dokumenta

Nešto o partizanskoj promeni taktike 1943.godine

Nešto o partizanskoj promeni taktike 1943.godine
03/12/2012
Članci i rasprave

Neosporna je činjenica da su partizani u proleće 1943. godine bitno promenili taktiku. Četnici su im postali glavni neprijatelji, mada su to oni bili i od samog početka – glavna smetnja za nasilno (“revolucionarno”) preuzimanje vlasti.
U prilog tome su i ove dve depeše, koje su usledile posle onih tzv. martovskih pregovora između predstavnika Vrhovnog partizanskog komandanta Josipa Broza Tita – Koče Popovića, Milovana Đilasa (Miloša Markovića) i Vladimira Velibita (Vladimira Petrovića). Najpre u Vakufu u štabu 717. nemačke divizije sa generalom Dipoldom, a potom preko Sarajeva u Zagrebu sa nemačkim opunomoćenikom Glezom fon Horstenauom.
Bilo kako bilo, na tim pregovorima, koji su već u Vakufu izašli iz okvira pregovora o razmeni zarobljenika, kako su ga partizanski zvaničnici tumačili, usledio je čitav niz naredbi, postupaka i radnji na terenu koje svedoče da je dogovor postignut.
Ovde donosimo dva takva dokumenta u prepisu, ali i jednu priču pripadnika JVuO o događaju 1943. godine u kojima je on učestvovao u rejonu Kalinovika.

“Dragi Iso, malo će te začuditi način na koji ti dostavljam ovo pismo. Ali neka to ne dovodi u sumnju. Kad se jednom sastanemo objasnićemo vam sve. Evo o čemu se radi.
Sa VI Brigadom, pojačanom sa delovima majevičkog odreda ili fruškogorskog, hitno se prebacite između Goražda i Medjedje na sandžačku stranu i čistite teren od četnika u pravcu Zaborka i Čajniča. Ovde ćete uhvatiti vezu sa levim krilom naše I Divizije i dobiti dalje direktive.
Na svome putu, tj prilikom prebacivanja ne sukobljavajte se sa Nemcima, ne preduzimajte ma kakve akcije na pruzi, jer je to u interesu sadašnjih naših operacija. Još pre vašega prelaza pošaljite kurire u pravcu Ustikoline, gde će uhvatiti vezu sa našim jedinicama.
Najvažniji naš zadatak sada jeste uništiti četnike Draže Mihajlovića i razbiti njegov upravni aparat koji predstavlja najveću opasnost za daljnji tok narodno-oslobodilačke borbe.
Sve ostalo saznaćete kad se sastanemo.
U istočnoj Bosni ostavite manje odrede čiji će zadatak za sada biti borba protiv četnika i mobilizacija novog ljudstva. Pojačavanje VI Brigade nesme ići na račun brzine pokreta u gore predvidjenom pravcu.”
29-III-1943 g.
S drugarskim pozdravom
potpisali: Josip Broz Tito, Aleksandar Ranković i Sreten Žujović
(Arhiva Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Štab vrhovne komande, Četnička arhiva, K-12, 30/12).

30. III 1943. Tito upućuje Štabu “Bosanskog korpusa NOVJ” naredbu:
Svu vašu borbu upotrebite protiv četnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaša ako vas napadnu.
Svojeručni
Titov potpis
(Prepis) Titove svojeručne depeše, Arhiva Vojno-istorijskog instituta, Beograd, Štab vrhovne komande, Četnička arhiva, K-12, 30/12).

Izveštaj sa tribine u Ljubljani – “‏Vojne formacije na Balkanu u 2 sv. ratu” – uvaženi gosti – Dragan Krsmanović i Uroš Šušterič / Srpsko društvo “Zadužbina” Nov. 26, 2012

Izveštaj sa tribine u Ljubljani – “‏Vojne formacije na Balkanu u 2 sv. ratu” – uvaženi gosti – Dragan Krsmanović i Uroš Šušterič / Srpsko društvo “Zadužbina” Nov. 26, 2012
02/12/2012
Vesti

U petak, 23. novembra 2012, održano je još jedno predavanje u organizaciji SD Zadužbina, na temu “Vojne formacije na Balkanu u II sv. ratu” . Nikome od posjetilaca nije bilo nimalo žao uloženog vremena, jer su uvaženi gosti – Dragan Krsmanović i Uroš Šušterič zaista predočili sažet i autentičan prikaz stanja. Naime, prvi je svjedočio o informacijama dobivenim iz velikog broja arhivskih podataka, a drugi je bio direktan učesnik zbivanja, koja su utkana u naše biće kao i situaciju danas.

Predavanje je slobodno možemo reći još jedno u nizu onih, koji daju za pravo jednom narodu da čuje istinu, koja nije prezentovana kako treba u istorijskim knjigama. Jednostrane informacije i slikanje svega po volji “crvene revolucionarne reakcije u borbi protiv velikosprskog hegemonizma” rezultovale su patnju i na kraju 20. vijeka po naš narod i sve istinoljubive ljude.

Gosti su u svima nama probudili želju, da pokolenjima i rodu prenesemo volju i želju za “alternativnom” istorijom, istorijom u kojoj je mnogostradalni rod srpski dao prevelike žrtve – koje ne smijemo zaboraviti! To je naša dužnost. Jer zaista “nema ništa tajno što neće biti javno, ni skriveno što se neće doznati i na vidjelo izaći”.

U sklopu humanitarne fondacije “Za srpski Kosmet” skupljeno je 240 evra, koje ćemo isporučiti u sledećoj isporuci na KiM.

http://www.sd-zaduzbina.com/izveshta-i/vo-ne-formatsi-e-na-balkanu-u-2-sv-ratu.html

http://www.generalmihailovich.com/2012/12/izvestaj-sa-tribine-u-ljubljani-2-o-nov.html